Pre deset dana smo se sreli, pozvao sam je u grad
Rekla je sigurno te zovem samo ne mogu sad
Sinoć mi stiže poruka: “Konačno slobodan dan”
Pogledam u novčanik i slažem da sam bolestan
Dvadeset pet hiljada i život postaje kliše
Dosta da nisi gladan, premalo za išta više
Ponekad glasno uzdahnem da drugi čuju da dišem
I živim samo formalno, al’ to je valjda normalno
Svaki dan za doručak jedem đački sendvič i čaj
Iako mojoj školi davno došao je kraj
Moj telefon svaki dan jedva izbegne smeće
Ako preživi do jeseni, u prvi razred kreće
Dvadeset pet hiljada i život postaje kliše
Dosta da nisi gladan, premalo za išta više
Ponekad glasno uzdahnem da drugi čuju da dišem
I živim samo formalno, al’ to je valjda normalno
Okrenuo sam leđa svom omiljenom brendu
Moj novi stilista radi u second-handu
Leti ne idem na more, Egzit ispratim sa keja
Znam iz prve ruke šta je život bez ideja
Dvadeset pet hiljada i život postaje kliše
Dosta da nisi gladan, premalo za išta više
Ponekad glasno uzdahnem da drugi čuju da dišem
I živim samo formalno, al’ to je valjda normalno
Dvadeset pet hiljada i život postaje kliše
Dosta da nisi gladan, premalo za išta više
Mojoj generaciji odavno crno se piše
Život bez uspomena, prva, druga, treća smena
Dvadeset pet hiljada i život postaje kliše
Dosta da nisi gladan, premalo za išta više
Ponekad glasno uzdahnem da drugi čuju da dišem
I živim samo formalno, al’ to je valjda normalno