Nekada sam možda i bio neka pretnja
Pogled je znao kuda, reči su znale šta
Mislio sam kako jednom sve mora doći na mesto
Sad kada razmislim – bio sam u pravu
Jer izgubio sam snagu i pognuo sam glavu
I sada slobodno možeš da me viđaš često
Prema tome,
Možda bismo nekad mogli otići u Škripu
Da mi pričaš kako noćima već sanjaš o tom tipu
Malo da slušamo alt-rok i pijemo kraft pivo
Dok se pravim da mi nije krivo
Pa da dođem kući snužden kao pokisli pas
Kao pokisli pas
I da pokušam da ne mislim na
Ono veče kada sam te pozvao u stan
A ti si rekla: “Ne mogu, pala sam sa nogu
A i konačno se skinula nova ‘Igra prestola’”
I onu sliku na Fejsu, ti i ja i ruža
“Crveni cvet za srećnih dvadeset i pet
Od moga najboljeg druga. Volim te do bola!”
Pa kad me voliš,
Možda bismo nekad mogli otići u Škripu
Da mi pričaš kako noćima već sanjaš o tom tipu
Malo da slušamo alt-rok i pijemo kraft pivo
Dok se pravim da mi nije krivo
Pa da dođem kući snužden kao pokisli pas
Kao pokisli pas
I da pokušam da ne mislim na
Džona Snežnog
Kralja s druge strane Zida
Sve one snažne žene
I druge bitnije od mene
Da zaboravim na “možda”
I prihvatim “ne”
Znam da će svima biti bolje
Kada ostanem bez volje
Pa prema tome
Možda bismo nekad mogli otići u Škripu
Da mi pričaš kako noćima već sanjaš o tom tipu
Malo da slušamo alt-rok i pijemo kraft pivo
Dok se pravim da mi nije krivo
Pa da dođem kući snužden kao pokisli pas
Kao pokisli pas
I da pokušam da ne mislim na nas.