Noćima u nebo gledam –
Nikoga nema u kući broj sedam,
Jupiter i Mars sve dalje od poravnanja.
Još uvek vreme nije
Za doba vodolije.
Srećom moji ljudi znaju
Drugu stazu do blagostanja.
Pevamo u skloništu,
Ljubimo jedni druge,
Plešemo u tami
Srećni sve dok nismo sami.
Uberi i ti šarenu plastiku iz trave,
Stavi je u kosu, zatvori oči,
Otputuj u San Francisko svoje glave.
Težak je put do tamo,
Svuda te saleću zlomisli,
Al’ prati masu,
Ne daj poslednjem času
Da te predomisli.
Ne daj tišini da te izludi,
Oslobodi muziku iz grudi,
Dosta smo čekali zlatno doba
Slepi za sopstveni sjaj,
Sad je tome kraj.
Spremi se, seti se pesme,
Čekaju nas.